ЗАШТО СУ ЗА ДЕТЕ ВАЖНЕ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ И КОЈА ЈЕ УЛОГА ПОРОДИЦЕ У ЊИХОВОМ ПОДРЖАВАЊУ

Физичке активности деце предшколског узраста не подразумевају напорне тренинге, вежбања, одласке у теретану, већ укључује активну игру и могућност да се деца крећу и истражују своје окружење. Потребно је омогућити деци да пузе, ходају, трче, прескачу препреке, да се провлаче, котрљају, да возе ролере, бицикл, тротинет…

Редовне и правилне физичке активности имају позитиван утицај за здравље деце које се односе на правилно држање тела, јаче кости и мишиће, деца имају бољу кардиоваскулатну и респираторну функцију, ређе се суочавају са хроничним здравственим проблемима, мање су склона прехладама и грипу, имају смањен ризик од болести срца, дијабетеса и гојазности. Њиховим практиковањем код деце се формирају здраве животне навике које ће их пратити током живота. Деца са вишим нивоима физичке активности остају активна и касније у току живота.

Позитиван утицај огледа се и када је психофизички развој у питању. Деца су моторно способнија, издржљивија, спретнија, окретнија. Бољег су расположења, јер се за време физичких активности лучи хормон среће (ендорфин).

Када је емотивни развој у питању, присутна је боља контрола емоција, понашања, развијеније је самопоуздање и самопоштовање.

Физичке активности имају позитиван утицај и на социјални развој јер подразумевају све облике сарадње између деце.

Када је интелектуални развој у питању, данас постоје научни докази да су физичке акзивности у директној спрези и са интелектуалним развојем, да развијају пажњу и интелигенцију. Посебно је значајно њихово практиковање до пете године живота до када је најинтензивнији развој мозга детета. Мозак се развоја у покрету. Као битни се наводе покрети прстију (фина моторика), покрети језика (утицај на говор), као и осталих делова тела (вид, слух, додир). На овај начин до мозга детета (асоцијативне зоне- 30% синапси у мозгу) преко покрета долазе надражаји из спољашње физичке и социјалне средине и утичу на његов развој.

О чему је потребно посебно водити пажњу, а смета развоју деце?

• Превише времена у колицима, ходалицама, дупцима, столицама за храњење и другим направама које ограничавају кретање и контакт са спољашњом средином. Лаже спречавају покрете језика.
• Ношење деце која су проходала;
• Седење деце испред ТВ-а, играње игрица (пасивни положаји);
• Онемогућавање деци да буду самостална у складу са узрастом (посебно се лоше одражава на самопоуздање и фину моторику шаке, касније писање);
• Презаштићивање деце, претерана брига да дете не падне;
• Прерано стављање детета у стојећи положај и спречавање пузања (непостојање контакта шаке и подлоге – развој мозга; није добро за формирање кичменог стуба);
• Спречавање активности које у себи садрже ротацију деце (окретање у круг) и одржавање равнотеже (ходање по банкинама, неравном терену, прескакање препрека);

Како да подстакнете физичке активности свог детета?

• Дајте добар лични пример;
• Боравите свакодневно са децом на отвореном (одласци у шетње, на игралишта, паркове, на базене, уведите у игру лопту, музику…) Посебно је значајно провођење времена са децом у природи.
• Створите безбедно окружење у коме ће дете бити активно. Уклоните све предмете који су претња безбедности.
• У складу са узрастом детета уведите различите реквизите: лопте, кликере, обручеве, вијаче, ластиш…
• Омогућите детету да практикује различите врсте покрета: провлачење, прескакање, трчање, ходање, скакање…
• Потребно је да дете хода босо по неравном терену;
• Ограничите време које дете проводи уз дигиталне уређаје (ТВ, компјутер, мобилни телефон). Посебно је штетно да дете користи дигиталне уређаје за време обедовања, успављивања, провођења времена на ноши и сл. 

Да ли ваше дете свакодневно има прилику да практикује?

• Ходање – предшколци до 5км дневно;
• Закопчавање, савијање папира, увлачење, везивање пертли, самостално храњење, мешење, свлачење, облачење, хватање ситних предмета, сецкање дечјим маказама, држање бојице…Развој фине моторике је у директној вези са самосталношћу деце. На овај начин се развија пажња и концентрација, развија координација око-рука, јача шака и њена спретност.
• Визуелно прати предмете у покрету (лопта) у трајању од 15 минута дневно. На овај начин развија се акомодација ока.
• Окретање око сопствене осе 15 минута дневно (ротација)
• Хода по неравном терену, прескаче препреке 15 минута дневно (Одржавање равнотеже)

Проблеми у развоју данашње деце који се могу предупредити

• Око 60% деце до 6 година има сметње у развоју говора;
• 60% деце до 4 године не могу да скоче уназад (касније се одражава као отежано разумевање математије у минусу)
• 50-60% деце има равна стопала (раније 7-11%)
• Деца имају слабију пажњу. Истраживања говоре да је у протеклих деценију пажња деци опала за половину.
• Деца имају слабије математичке способности и мања општа знања;

Н аоснову акредитованих програма: НТЦ систем учења, Р. Рајевић и Посебан спортић за школу и вртић, Н. Цветковић

Педагог, Зорица Симић